♥Dream About Eeverything(DAE)

-Mejlovi su uvek isto počinjali.

Ćao Oden!!

Dodatni znak uzvika me je izluđivao. Moja majka bi rekla da je nebitan, preteran, kitnjast. Mene je prosto nervirao, kao i sve ostalo u vezi s mojom maćehom Hajdi.

Nadam se da ti poslednjih nekoliko nedelja škole sjajno protiče. Mi smo svi dobro! Završavamo sve pre rođenja tvoje sestre. U poslednje vreme me mahnito šutira. Kao da vežba karate poteze! Bila sam zauzeta ovdašnjim obavezama (ako se može tako reći) i završnim pojedinostima u dečjoj sobi. Sva je u ružičastim i smeđim tonovoima - divna je. Poslaću ti fotografiju u prilogu da vidiš.
Tvoj tata je zauzet, kao i uvek. Piše knjigu. Pretpostavljam da ću ga viđati kako radi do kasno u noć kad budem ostajala budna sa bebom! Zaista se nadam da ćeš nas posetiti kad se škola završi. Bilo bi veoma zabavno i ovo leto bi nam svima bilo posebno. Samo dođi kad god hočeš. Voleli bismo da te vidimo!
S ljubavlju,
Hajdi (i tvoj tata, i beba koja će se uskoro roditi!)

Umorila sam se samo od čitanja tog pisma. Delom zbog uzbuđenog stila - kao da vam neko viče na uvo - a delom samo zbog Hajdi. Ona je jednostavno tako ... nebitna, preterana, kitnjasta. I iritantna. Sve ono što mislim o njom, i još više od toga, otkako se smuvala sa mojim tatom, zatrudnela i udala se za njega prošle godine.

Moja majka je tvrdila da se nije iznenadila. Otkako su se razveli, ona je predviđala da neće mnogo proći dok se moj tata ne bude ''spanđao sa nekom klinkom'' - kako se izrazila. Sa 26 godina, Hajdi je bila istih godina kao mama kad je rodila mog brata Holisa, a onda i mene dve godine kasnije, mada su njih dve potpuno različite. Dok je moja majka profesorka pametnog, britkog uma, poznata u celoj zamlji kao stručnjak za ulogu žena u literaturama, Hajdi je ... pa, Hajdi. Ona spada u žene čiji su aduti neprestano samoodržavanje (pedikir, manikir, izvlačenje pramenova), poznavanje svega što vas ne zanima o cipelama i dužinama suknja, i slanje preterano brbljivih mejlova.

Jedina velika mana kod mene lično je moja nesanica. Nesanica je krenula kad je brak mojih roditelja počeo da se raspada pre tri godine. Nije trebalo da budem iznenađena - njihova veza je bila burna otkako znam za sebe, iako su se više gložili zbog posla nego jedno zbog drugog.

Svađe su uvek počinjale za večerom. Jedno bi nešto reklo, a drugo bi se uvredilo. Sledila bi kratka rasprava - oštre reči, treskanjem poklopcem šerpe - a onda bi izgledalo kao da su završili ... bar do jedanaest, kada bih iznenada čula kako ponovo počinju o istoj temi. Posle nekog vremena shvatila sam da odlažu zato što čekaju da zaspim pre nego što se svojski upuste u svađu. Zato sam jedne noći odlulila da to ne uradim. Ostavila sam otvorena vrata i upaljeno svetlo, značajno sam odlazila do kupatila i prala ruke što glasnije moguće. Neko vreme je uspevalo, a onda su svađe ponovo počele. Ali dotle sam se navikla da ostajem budna do kasno u noć, što znači da sam tad čula svaku reč.

Naravno, imala sam detinjstvo. Ali moj brat - beba s najgorim grčevima, hiperaktivno malo dete, nemoguće dete, iscrpao je moje roditelje pre nego što sam se rodila. I dalje ih icrpljuje, ali s drugog kontinenta jer skita gde god može.

Budući da sam ceoma ambiciozna i pohašala neuobičajenu školu, propustila sam sve one važne trenutke u četvrtom razredu o kojima su moji stari prijatelji pričali cele godine. Jedino mi je matursko veče palo na pamet i to samo zato što me je pozvao Džejson, moj najveći takmac za najbolji prosek, kako bi mi uputio svojevrsnu mirovnu ponudu. Mežutim, na kraju nisam ni to doživela budući da je otkazao u poslednjem trenutku zaro što su ga pozvali da učestvuje na ekološkom seminaru. Govorila sam sebi da nije važno, da je tričavo i bespotrebno kao one borbe jastucima i vožnje biciklom pre nekoliko godina.

--

-Moja polusestra, Tizba Kerolajn Vest, teška tri kilograma i sto grama, rođena je dan pre kraja školske godine. Tata je pozvao sledećeg jutra. Bio je iscrpljen.
''Veoma mi je žao, Oden'', rekao je. ''Užasno mi je što ću propustiti tvoj govor.''
''U redu je'', odgovorila sam. Utom je mama, odevena u bademantil, ušla u kuhinju i uputila se prema aparatu za kafu.

''Kako je Hajdi?''

''Dobro'', odvratio je. ''Umorno. Porođaj je bio dug i na kraju su joj uradili carski rez, te nije mnogo srećna. Ali siguran sa, da će biti bolje kad se odmori.''

''Prenesi joj moje čestitke'', dodala sam.

''Hoću. A ti im pokaži zube, mala.'' To je bilo tipično: moj otac, čuven po borbenosti, smatrao je bitkom sve što ima veze sa akademskim životom. ''Misliću na tebe.''

Osmehnula sam se, zahvalila i spustila slušalicu dok je mama sipala mleko u kafu. Kašičica je nakratko zveckala u šolji dok je mešala. ''Da pogađam. On neće doći.''

''Hajdi se porodil'', rekla sam. ''Nazvali su bebu Tizba.''

Majka otpuhnu. ''Blagi Bože'', promrsila je. ''Od svih imena, tvoj otac je izabrao baš to? Sirota devojčica. Moraće celog života da objašnjava.''

Pogledala sam je.

''Pretpostavljam da je Hajdi preživela porođaj?'', pitala je i otpila gtljaj kafe.

''Morali su da joj urade carski rez.''

''Imala je sreće'', zaključila je. 

--

Jedne večeri sam se zadubila u knjigu kad sam videla zeleni mercedes kako prolazi našom ulicom. Usporio je kad se približio našem poštanskom sandučetu, a onda se zaustavio pored ivičnjaka. Posle jednog trenutka izašla je veoma lepa plavokosa devojka u farmerkama spuštenog struka, crvenoj majici na bratele i sandalama od plute. Držala je paket u ruci. Osmotrila je kuću, spustila pogled i onda ju je još jednom pogledala pre nego što je pošla uz prilaz. Gotovo je stigla do stepenica kad me je ugledala.

''Ćao!'', uzviknula je potpuno prijateljski. ''Ti mora da si Oden.''

''Jesam'', polako sam odgovorila.

''Ja sam Tara!'' Očigledno je njeno ime trebalo da mi zvuči poznato. Kad je postalo jasno da nije, dodala je. ''Holisova devojka.''

O Bože, pomislila sam. Naglas sam rekla:''O, da. NAravno.''

''Tako mi je drago što sam te upoznala. Holis je znao da ću proći ovuda na putu do kuće i zamolio me je da ti donesem ovo.''

Pružila mi je paket u običnom, smeđem papiru. Moje ime i adresa su bili ispisani bratovljevim nakrivljenim, neurednim rukopisom. Načas je zavladala nelagoda i shvatila sam da ona očekuja da otvorim paket, te sam to učinila. U njjemu je bio mali stakleni ram za fotografije sa raznobojnim kamenčićima, a na dnu su bile ugravirane reči NAJBOLJI TRENUCI. U ramu se nalazila fotografija Holisa. Smešio se svojim prepoznatljivim nehajnih osmehom, u bermudama s mnogo džepova, majicom i rancem preko ramena.

''Sjajna je, zar ne?'', nastavila je Tara.

Budući da nisam mogla da kažem šta zaista mislim - kako je prilično narcisoidno pokloniti nekome svoju fotografiju - dodala sam:''Naravno.''

''Znala sam da će ti se dopasti!'' zapljeskala je, a zatim se izvinula na ometanju i nastavila svojim putem ka kući.

Ponovo sam pogledala brata sa rancem preko ramena. Putovanje svakako pruža neke mogućnosti, kao i povremena okruženja.

Prišla sam laptopu, ušla na mejl i otvorila tatinu poruku. Nisam sebi dozvolila da dugo razmišljam, već sam brzo otkucala odgovor, kao i jedno pitanje. Javio se u roku od pola sata.

I tek tako, moje leto se promenilo.

(sledi treći deo)

-Tatina i Hajdina kuća bila je upravo onakva kakvom sam je zamišljala. Ljupka, bela sa zelenim šalonima i širokim prednjim tremom ukrašenim stolicama na ljuljanje, cvećem u saksijama i srdačnim žutim, keramičkim ananasom na kome piše DOBRO DOŠLI na vratima. Nedostajala je samo bela ograda.

Parkirala sam i u otvorenoj garaži ugledala tatin izdurani auto. Čim sam isključila motor, čula sam okean. Mora da je veoma blizu pošto je toliko glasan. I stvarno, kad sam provirila iza kuće, videla sam travu na plaži i široko plavo prostranstvo koje se pružalo sve do horizonta.

Ako se izuzme pogled, bila sam sumnjičava. Nikad nisam bila spontana i, što sam se više udaljavala od majčine kuće, sve više sam se pitala kako će izgledati leto sa Hajdi. Hoćemo li zajedno sa bebom odlaziti na manikir? Ili će zahtevati da idem na sunčanje sa njom i da nosimo iste retro majica na kojima piše VOLIM JEDNOROGE? Ali neprestano sam razmišljala o Holisu i o otkriću da umirem od dosade kod kuće. 

nastavak posle,imam obaveze.